Blogovi / Kolumne

Tarzanija: Sedam čestih laži i njihovo pravo značenje

Lažov je do lažova. To nije ništa čudno – svi lažu.

Neki lažu iz dobre namere kako ne bi povredili one do kojih im je stalo, neki lažu samo da bi sopstveni dupe pozicionirali u što raskalašnije okruženje.

Lažov je do lažova. To nije ništa čudno – svi lažu. Neki lažu iz dobre namere kako ne bi povredili one do kojih im je stalo, neki lažu samo da bi sopstveni dupe pozicionirali u što raskalašnije okruženje. Neki neistinu probavljaju na usta ređe, neki laži vuku za sobom u traktorskoj prikolici i čekaju žrtvu kojoj će da je istovare u uši dok ih ova gleda u oči i klima naivnom glavinom. Ipak, većina onih koji nemaju neko teško mentalno oboljenje, iz petnih žila upinje da to prikrije fasadom uverljivosti kako ne bi bili provaljeni i žigosani kao ljudska kanalizacija.

Ovo su primeri laži koje veoma često čujemo, izrečene od strane ljudi koji znaju da svi znaju da lažu, ali im je mentalni sklop sposoban da nastave sa tim jer su dostojanstvo odavno amputirali, bacili ga u presušen seoski bunar i zatrpali debelim slojem živog kreča i betona.

“Moji golovi nisu bitni, zasluge idu celoj ekipi“
Izgovara: Fudbaler
Pritom misli: Lepo je što smo pobedili, ali je još lepše što sam baš ja zabo sva tri gola pa ću sad, da bih ispao još veći car, da glumim lažnu skromnost i licemerno vam trljam staklenu vunu po mozgovima dok moj menadžer sitnom pincetom prebira ponude bogatijih klubova. Onda ću zaboraviti da sam ljubio grb na dresu na svakoj utakmici kao da mi je lik stare majke utkan u njega i da sam govorio da su naši navijači najbolji na svetu. Popišaću se i po njima i po klubu koji mi je sve dao rečima da sam profesionalac kom je teško što odlazi, čak ću na konferenciji za štampu i suzu pokušati izlučiti. U novom klubu ću takođe da ljubim grb, kunem se u navijače i guzim manekenke i voditeljke zajedno sa mojim nikad debljim novčanikom.

“Nedavno sam renovirao ceo stan, stoga je cena nešto viša“

Izgovara: Stanodavac

Pritom misli: Zamenio sam vodo-kotlić i dasku na šolji pošto su se neke gnjide već na’vatale i opet sam ugradio najjeftinije kineske. Prvi put posle 40 godina sam okrečio i prelakirao parket. Sve sam to uradio sam jer mi nije padalo na pamet da dajem pare pijanim majstorima i zbog toga izgleda ovako musavo i šugavo, ali ti si svejedno student, tebi ni ne treba bolje. Ne bih to ni radio, ali po zidovima i parketu se uhvatila takva skrama da je delovalo kao da su vanzemaljci držali ovce ovde pa su se tokom okultističkog rituala svi đuture razneli plastičnim ekplozivom, što je značajno obaralo cenu kurije.

“Uz moj posao biti samohrana majka je teško, ali borim se“

Izgovara: Estradna umetnica

Pritom misli: Pošto je moj posao samo da otpevam pesmu koju mi neko drugi napiše, kompunuje i odradi sve ono za šta je potreban talenat, znanje i rad nikako mi nije teško. Naprotiv, lakiram nokte i ‘ladim muda u rozom lavoru po ceo dan. Moj bivši muž, kontraverzni crnogorski biznismen skoncentrisan na uvoz opijata sa Kosova u ženskim ulošcima i tamponima, mi svaki mesec na osnovu alimentacije pošalje džačinu za krompir punu deviza. Tim parama običavam da platim 3 dadilje da se zajebavaju sa dosadnom balavurdijom kako bih ja imala vremena da se bavim nekim bitnijim stvarima poput traženja novog biznismena čiju ću burmu zaslužiti nakon što ga oduševim i zabezeknem veštinom oralne zadovolje, a tu uslugu sam tokom svih ovih godina na estradi dovela do perfekcije.

“Ostalo mi je još samo par ispita, ubrzo završavam“

Izgovara: Student

Protom misli: Pod tim “par ispita” podrazumevam tačno i precizno celih sedam. To možda i ne bi bilo tako strašno da nisam išao linijom manjeg otpora kako bih od baba i deda izvukao po hiljadu ipo dinara od njihove tužne i bedne penzije za svaki položeni, a onda te pare sprčio na čašćavanje gradskih devojaka koje ni elektro-šokerom nisu nameravale da me dotiču. Sad su mi ostali samo oni najteži, zbog kojih ljudi ne samo da odustaju od fakulteta nego imaju pritajne namere da sebi prekrate život skokom pod konjsku zapregu koja tegli rome i lubenice. Tako da planiram da završim za oko tri godine, tu negde, veoma blizu svog 30. rođendana i svadbe pa da sve proslavimo o istom trošku.

“Imaš nešto para, fali mi za autobusku kartu do kuće?“

Izgovara: Prosjak
Pritom misli: Ni samom mi nije jasno zašto već tri godine pokušavam na isti način da iskukumavčim pare od ljudi na ulici, kad je jasno da su me provalili i da me samo sa gađenjem pogledaju kao pijano govno u čučavcu, okrenu se i sebi u bradu promrmljaju “crkni”. Nije mi jasno zašto ni sebi ni ostalima napokon k’o čovek ne priznam da sam prosjak i da su mi hitno potrebna sredstva za bilo koju drogu jer mi već u apotekama traže recept i za klompe, a iz prodavnica boja i lakova teraju žaračem čim se pojavim na vratima uz povike “lopove smrdljivi trošiš kantu lepka nedeljno kao gipsane lajsne da postavljaš, a ne drogiraš se”.

“Pred nama je dug put, ali uradićemo sve u službi naroda“

Izgovara: Političar

Pritom misli: Usr’o sam se od muke da dođem na vlast i pod ovim “dug put” računam u najgorem slučaju četiri godine i to pod uslovom da budete potpuni umobolnici i mazohisti koji i nakon svega što ćemo da vam uradimo budete ponovo dovoljno glupi da glasate za nas. Za te četiri godine ću vredno i marljivo raditi da obezbedim, ne sebe, nego tri naredne generacije nosioca mog cenjenog prezimena, sve ženine želje ću da ispunim kako me ne bi ostavila ovako zadriglog i impotentnog, a decu ću da pošaljem na školovanje u inostranstvo gde će vašim parama plaćati kurve, drogu i šampanjac dok vi žuljate slaninu sapunjaru i po kafanama pričate kako me treba poslati na doživotnu robiju i uštrojiti špic-klještima za primer drugima.

“U plusu sam, ili u najgorem slučaju na pozitivnoj nuli“
Izgovara: Kockar

Pritom misli: Dužan sam i bogu i narodu, počeo sam da prodajem zavese i garnišne iz kuće i jedem samo svinjske masti namazane na bajat leba da bih mogao da se kockam, ali mi ne pada na pamet da tebi to kažem pa da me gledaš kao klošara jer ni ti nisi ništa bolji. Nemam pojma šta je “pozitivna nula” i kako uopšte nula može biti pozitivna, ali sam čuo negde taj izraz i delovao mi je pametno. Čim se okreneš uložiću poslednjih 26 dinara iz džepa na kvotu 1000 da bih napokon mogao da platim račun za struju i sklonim one sveće koje su mi poslednja 4 meseca jedini izvor svetlosti u stanu, a i u životu.

Primera je još mnogo, ovo su samo oni koji se najčešće čuju, ili ih bar ja najčešće čujem. Sa tim da “krenuo sam, stižem za pet minuta” nisam hteo ni da spominjem jer su se na tu laž svi već adaptirali pošto je svi nemilice i koriste.

Izvor Tarzanija
Tekst objavljen 2012.godine

Tarzanija